Predstava postavlja pitanje da li različite rodne prakse (kao na primer transvestitizam) predstavljaju neku vrstu subverzije u odnosu na dominanti diskurs. Nudi kao jednu od hipoteza i tu da je upravo taj subverzivni potencijal razlog transfobijskog nasilja, koje se ne smanjuje u poslednjih 20 godina (od Rite Hester, Berija Vinčela, Gven Arajo do Vjerana Miladinovića). Afanisis ili o presvlačenju takođe stavlja u fokus političko presvlačenje (politički vestitizam) i određuje ga kao praksu čija je funkcija da do promena nikada ne dođe.

U predstavi se pojavljuju i ulaze u interakciju mnoge ličnosti iz domena kulture i politike (sa međunarodne i domaće scene), čime se otvaraju razna domaća politička pitanja, kao i pitanje upotrebe raznih društvenih grupa (npr. navijača ili desničarskih organizacija) u održavanju strukture moći. Stoga za ovu predstavu nije čudno da su navijači i političari u cipelama sa visokim potpeticama, lekari menjaju pol isto kao i pacijenti, sami autori predstave protestuju iz pozicije publike, a publika se poziva da aktivno učestvuje na sceni.

Predstava je hibrid dramskog, plesnog, fizičkog i dokumentarnog teatra. Glumci i igrači menjaju i do trideset kostima i vremenski „prolaze“ kroz nekoliko vekova. Predstava teži da bude lokalno kontekstualizovana (ona će se uvek prilagođavati onome što je u političkom smislu aktuelno u datoj sredini).

Koncept, tekst i produkcija: Marko Pejović

Koreografija i kostim: Boris Čakširan

Muzika: Vladimir Pejković

Igraju: Jana Milenković, Marijana Kraker, Natascha Schmelz, Predrag Kotur, Stojan Simić, Boris Čakširan

Dizajn likova i video animacija: Suzana Sumrah

Plesni pedagozi: Jovana Rakić, Bojana Mišić

Scenski govor: Jelena Stojiljković, Milica Ponjavić

Saradnica za znakovni jezik: Vera Jovanović

Finansijska podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Prince Claus Fund

Reč kritike, Eliozabet Henli, Artburst

…Rad istražuje šta osoba „dobije“ i „izgubi“ kada  predstavi sebe kao onu koja ima fiksni identitet – idnetitet osobe bez i sa invaliditeteom, gay ili heteroseksulane, bolesne ili zdrave, pripadnika ove ili one partije. Šta se dešava ako identit nije  tako „čvrsta kategorija“ kao što neki misle ili bi u to želeli da veruju? …Ovo je uzbudljiv pozorišni poziv na promišljanje o političkoj ustajalosti i opomena šta su njene posledice.  Predstava nas usmerava na sadašnji trenutak i samo ako prema njemu zauzmemo kritički odnos i budućnost će biti moguća…