Predstava Hegel i duga lista prevara je deo projekta Pravo na umetnost koji zagovara pravo osoba sa invaliditetom na umetničko delovanje i profesionalni pozorišni rad. Umetnički angažman im se obično osporava usled toga što nemaju umetničko obrazovanje, a ne mogu ga imati stoga što ih umetničke škole i  fakulteti ne prihvataju kao „regularne“ đake i studente.

Takvo stanje stvari je delimično u vezi sa onim čime se predstava i bavi, a to je pitanje celine i postojanje implicitnih matrica (slika) tela. Polazimo od Hegelovog postulata da je istinito ono što je celo, potpuno. Ako je nešto celo, ono onda nema nikakav manjak, stoga ni za čim i ne žudi. Teži održanju, a ne promeni. Telesne matrice su jedno od osnovnih njegovih oruđa. Ako se neko određeno telo na uklapa u „standardnu“ matricu (sliku) tela, proglašava se „neadekvatnim“. Matrica tela osobe sa invaliditetom kao da u startu podrazumeva manjak određenih sposobnosti, stoga se unapred te sposobnosti otpisuju konkretnoj osobi. Predstava pokušava, kako uključivanjem izvođača (glumaca i igrača savremenog plesa) sa i bez invaliditeta, tako i svojim značenjem (sadržajem), da dekonstruiše matrice tela koje se postavljaju kao standardne, odnosno nudi da standard postane svako „moguće telo“. Onda ne bi bilo ništa čudno kada bi korisnici/ice kolica, slepe ili gluve osobe, zakucale na vrata neke plesne akademije ili akademije dramskih umetnosti, pošto tada njihova tela ne bi bila određena kao neprihvatljiva.

Koprodukcija: Grupa „Hajde da…“, KC Rex i KC Magacin

Tekst i koncept: Marko Pejović

Koreografija, kostim i scena: Boris Čakširan

Igraju: Jana Milenković, Jovana Rakić, Marijana Kraker, Nenad Galić, Stojan Simić, Dragan Protić Prota i Danilo Šolović

Plesni pedagog: Jovana Rakić

Dramski pedagog: Jelena Stojiljković

Muzika: BCH

Lektor: Milica Ponjavić

Izrada kostima: Vesna Balać, Biljana Bukorović, Bojana Bukorović

Tehnička podrška: Jugoslav Hadžić

Tumači za znakovni jezik: Ivana Bućko, Marija Marković

Fotografije: Momira Marković, Maja Ven

Realizaciju projekta je omogućila kompanija Japan Tobacco International.

Dragana Nikoletić, Nova ekonomija, 01.12.2015.

…Telo se u predstavi posmatra na više načina: u vidu leša, obrisa kao u scenama zločina, kao nešto što treba sastaviti od predmeta iz svakodnevne upotrebe, kao brend kozmetičke industrije, uvek s naglaskom da je lepo samo ako je potpuno, s čime bi se Hegel složio. Međutim, možda bi čuveni filozof bio iznenađen kad se telima koja plešu, virtuozno, gotovo akrobatski, ravnopravno pridruži Nenad Galić, korisnik kolica. Plešući pomagalom, ili na sopstvenim mišićima. A šta bi rekao kada bi shvatio da je jedan od igrača, Stojan Simić, gluva osoba? Morao bi Hegel sam sebe da preispita, jer je Simić živi dokaz da i gluvi mogu biti savršeni u plesnom pokretu…