Predstava Kriva za Gausa je deo projekta Okvir tela, koji je Grupa „Hajde da…“ započela juna 2008. i u koji su uključeni igrači, koreografi savremenog plesa i osobe sa invaliditetom. Predstava je nastala kao plod njihovog zajedničkog rada.
Kriva za Gausa je naziv koji se oslanja na (u statistici i drugim naukama) često korišćen model Gausove krive, odnosno normalne raspodele. U osnovi se nalazi postavka da će se rezultati merenja neke osobine u najvećem delu populacije organizovati oko prosečne vrednosti. Oni koji ne spadaju u taj središnji deo raspodele čine „nekontrolisanu“ manjinu (one koji imaju visoke ili niske rezultate na ispitivanoj vrednosti, tj. osobini). Predstava postavlja pitanje nisu li ti delovi zajednice upravo oni koji unose „poremećaj proseka“ – odnosno život. Kriva za Gausa je proces dekomponovanja našeg razumevanja socijalnih fenomena gde se krajnje (ekstremne) i prosečne vrednosti tretiraju kao podjednako referentne, gde se pojedinačno stavlja pored uopštenog, gde celovitost slike (koliko god ona bila nesavršena) stoji tik pored preciznog opisa delova, gde je lepota nemoguća bez uvažavanja bola… Predstava je osim u Srbiji, izvođena i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Koreografija: Boris Čakširan i Sanja Krsmanović Tasić
Muzika: Aleksandra Đokić
Dramaturgija: Marko Pejović
Kostimografija: Boris Čakširan
Dizajn svetla: Paun Pavlović
Glas: Svetlana Gogić
Igraju: Ana Živković, Andrijana Lubina/Miona Petrović, Danijel Todorović, Jelena Stojiljković/Mina Kontić, Jovana Rakić, Senad Sopnić/Jana Milenković, Stojan Simić, Svetlana Gogić
Plesni pedagog: Dejana Budiška
Koprodukcija: Grupa „Hajde da“ i Ustanova kulture „Vuk Karadžić“
Premijera: decembar 2008.
Jelena Kajgo, Dnevni list Politika, 28. 12. 2008.
…Glavna fascinacija u ovoj predstavi je upravo način na koji su igrači sa hendikepom ovladali svojim telom i osetili unutrašnji ritam grupe, način na koji su, iako u nemogućnosti da čuju muziku, razumeli i doživeli i najmanje impulse, sinkope, akcente u ansambl igri. Vrlo promišljeno i vešto vođen pokret od strane koreografa Borisa Čakširana i Sanje Krsmanović Tasić, uz svesrdnu pomoć plesnog pedagoga Dejane Budiške, rezultirao je jakim emotivnim nabojem, ali bez i najmanje primese patetike. Zanimljivu dozu teatralnosti u tom ogoljenom, polumračnom prostoru donela je slepa igračica Svetlana Gogić koja je pevala na sceni u raznobojnim haljinama modela krinoline, pa je njena pojava grupi dala potrebnu dramatičnost i poetiku. „Kriva za Gausa” je delikatna, na momente dirljiva predstava, koja nipošto nije samo deo političke korektnosti ili trenda, (ovakvi projekti vrlo su popularni u Zapadnoj Evropi), već dokaz da posvećenost, istraživački duh i odanost teatru, u svim njegovim oblicima i na svim nivoima, najčešće…
