O iscrpljivanju ili plutanje van sopstvenih granica
Kao da mirovanja nikada nije bilo. Kao da smo uvek hodali i trčali, bez prestanka i bez milosti. Kao da smo strahovali šta će biti ako se zaustavimo. Taj trenutak tišine i bespomičnosti. Kao neka smrt. Zato mora da se hoda dalje, da bismo dokazali da smo živi, da nas drugi vide, i da nas neće izbrisati iz svojih sećanja. – Iz programa
O iscrpljivanju ili plutanje van sopstvenih granica fokusira kako nas uslovi života – društveni, politički, ekonomski, radni… dovode u stanje konstantne iscrpljenosti koja postaje redovna pojava. Predstava istražuje kako prihvatanjem ovih uslova (za koje izgleda nemamo izbora) učestvujemo u sopstvenom isključivanju iz života i bivamo ostavljeni u zoni „neživljivosti“. Pet izvođača „mlađe generacije“ ispitujući svoje izvore iscrpljivanja, pitaju se imamo li snage za otpor kroz zaustavljanje i nude i publici mogućnost kolektivnog mirovanja.
Produkcija: Grupa „Hajde da…“
Koncept, dramaturgija i politika pokreta: Marko Pejović
Koreografija i izvođenje: Ana Obradović, Anđela Žugić, Isidora Poledica, Miloš Janjić, Simonida Žarković
Koreograf mentor: Isidora Stanišić
Kostimograf: Boris Čakširan
Savetnica za cirkuske akrobacije: Danka Sekulović
Muzika izbor: AKMV-18 – Hamartia, Studiob Noir – Our little Hearts Like Saturn, Parvus Decree – L’Autre Monde (Oneirscopic MIix), Polkavant – Magdalena, Fade to Gray – Visage, Paradigm – Memories (Brainquake – Linn Fringerg)